iq | Процењивање интелигенције

Процењивање интелигенције

iq | 23 Avgust, 2009 01:33

У процењивању интелигенције као сложене психичке функције узимају се у обзир општа способност личности (Г-фактор или генерални фактор) и многе нарочите способности (С-фактори или специфични фактори). Интелигенција се не одређује само на основу изразите карактеристике једне одређене способности, ако друге опште способности нису присутне. Тада се обично говори нпр. о просечној интелигенцији са посебном надареношћу за неку одређену способност. У оваквим случајевима се неретко среће нешто нижа интелигенција, него што би се можда чак очекивало. Овакво разматрање поделом на главни и на специфичне факторе који одређују интелигентност особе наилази на критике аутора који се залажу за мултифакторијалну теорију интелигенције, која у обзир узима све релевантне спосбности.

За процесе интелигенције потребно је функционисање и других психичких функција, као што су свест, опажање, мишљење, памћење, које су неопходне за нормално одвијање процеса интелигенције.

По теорији о наслеђу разматра се генетска условљеност у развоју интелигенције. Притом се наводи велики значај чинилаца средине који активирају генетско наслеђе и потом развијају интелигенцију до степена одређеног у генетском коду јединке. До ових схватања дошло се дугогодишњим проучавањем развоја интелигенције код близанаца који су живели у различитим срединама заједно или одвојено.

Време у којем се развија интелигенција је предмет расправе и неслагања међу многим истраживачима. Док једни тврде да се интелигенција развија до 15-16 године, други сматрају да се процеси развоја приводе крају око 24-25 године живота. Има аутора који су становишта да се интелигенција, а нарочито код појединих особа, развија чак и после 50. године живота.